OPŠTE KARAKTERISTIKE I PRIMENA PRIRODNIH
ZEOLITA U RIBARSTVU-ŽIVINARSTVU-STOČARSTVU I SVINJARSTVU

_________________________________________________________________________________________

 




Prirodni zeoliti obuhvataju grupu minerala koji su po sastavu hidroalumosilikati alkalnih i zemnoalkalnih metala.



Naziv na Grčkom jeziku -“ZEO – LITOS” znači
“KIPEĆI KAMEN.”
Jedno od ležišta zeolita u Republici Srbiji je ležište “IGROŠ“ – Brus, čiji je vlasnik Geološki Institut Srbije iz Beograda.
 

_________________________________________________________________________________________

PRIMENA ZEOLITA U RIBARSTVU

Zeoliti koji sadrže mineral klinoptilolit u ribarstvu se primenjuju kao dodatak hrani i za prečišćavanje vode od jona
amonijaka. Amonijak je toksičan za ribe. U bazenima za gajenje ribe njegov sadržaj ne sme da iznosi više od 0,05 mg/l.
Amonijak u bazenima se stvara od ostatka hrane i ribljih produkata koji se javljaju kod gajenja ribe u zatvorenim i slabo protočnim bazenima, posebno pri intenzivnoj tehnologiji uzgoja ribe.
Zeolit, pošto poseduje visoki afinitet prema jonu amonijaka, primenjuje se za upijanje amonijevog azota, i
drugih toksičnih komponenata.
U Japanu, Rusiji i drugim zemljama pri gajenju šarana, pastrmki i jegulja, odstranjivanje amonijevog azota
povećava otpornost ribe prema bolestima, povećava se prirast žive mase.
Pri filtraciji vode kroz zeolit kod inkubacije ikre šarana i pastrmke u zatvorenim sistemima, preživljavanje
larvi riba povećava se do 2,5 puta.
Zeolit se može koristiti kao dodatak u hrani za ribe.
Dejstvo zeolita na rast i produktivnost ribe je analogna njegovom dejstvu na domaće životinje i živinu. Prema rezultatima ispitivanja koja su vršena u Japanu i Rusiji, optimalna doza zeolita u hrani za ribe iznosi 4-5% veličine zrna do 1,0 mm.
Kod dodavanja 4% zeolita u hranu ozdravljenje mladog šarana povećano je za 16-17% individualni prirast
žive mase za 10,0-18,0%, ošpti prirast žive mase za 24,8-72,1%, troškovi ishrane su se smanjili za 10-40%.
Kod transportovanja mlade ribe u zatvorenim bazenima zeolit snižava sadržaj toksičnih materija
u vodi i povećava preživljavanje.
Ribe koje su hranjene hranom sa dodatkom zeolita su imale bolji ukus od onih koje nisu hranjene hranom sa
dodatkom zeolita, imale su izmene u sastavu aminokiselina, masti kao i u sadržajima mikroelemenata.
 

_________________________________________________________________________________________

PRIMENA ZEOLITA U ŽIVINARSTVU

Primena prirodnih zeolita u živinarstvu zasniva se na rezultatima ispitivanja koja su bila
usmerena u pravcu poboljšanja prirasta, smanjenja mortaliteta i konverzije hrane. I
straživanja pokazuju da pilići hranjeni uz dodatak zeolita postižu veću telesnu masu uz smanjeni utrošak hrane od pilića hranjenih
istom hranom bez dodatka zeolita.

Ispitivanjima primene zeolita u živinarstvu utvrdjeno je da zeoliti ubrzavaju usitnjavanje i
povećavaju varenje i stabilnost hrane, regulišu odnose kalijuma, natrijuma u organizmu živine,
poboljšavaju snabdevanje tkiva gvoždjem i drugim mikroelementima, pokazuju i druge
pozitivne uticaje na razvoj organizma.
Kao rezultat toga uvećava se produktivnost, prirast žive mase, smanjuje oboljevanje i poboljšava kvalitet mesa i jaja.
 

_________________________________________________________________________________________

PRIMENA PRIRODNIH ZEOLITA U STOČARSTVU

U intenzivnoj stočarskoj proizvodnji mikotoksikoze su sve veći problem za očuvanje dobrog zdravlja životinja.
To su tipične alimentarne intoksikacije koje podsećaju na infektivna oboljenja.
Trovanja ove vrste sreću se kod svih kategorija životinja, a najosetljivije
su mlade životinje. Morbiditet je redovno visok, dok mortalitet znatno varira, zavisno od vrste i koncentracije toksina i uzrasta životinja.
Ekonomski značaj mikotoksikoza ogleda se u povećanom broju
uginuća životinja, smanjenom prirastu, povećanom utrošku hrane
i velikim troškovima lečenja životinja.
Lečenje je uglavnom neefikasno, jcr veterinarska medicina nema odgovarajuće lekove protiv mikotoksina.
Trovanje životinja plesnivom hranom vezana su za prisustvo nekih toksiko produkujućih vrsta plesni.
Toksične materije unete hranom deluju lokalno na epitel želudačno-crevnog trakta, a posle resorbovanja bivaju delom detoksikovane u jetri, a delom dospevaju u opštu cirkulaciju delujući selektivno na neka tkiva ili čitave sisteme.
Minimalne količine toksina utiču na organizam životinja bez uočljivih kliničkih manifestacija.
Medjutim, ukoliko je prag osetljivosti premašen organizam reaguje lokalnim i opštim simptomima, odnosno uočljivom kliničkom slikom, pri čemu može doćl do uginuća ako su toksične doze previsoke.
Resorbovani toksini, ako dospeju u meso životinja, predstavljaju opasnost za poremećaj zdravlja ljudi koji konzumiraju
takvo meso.
Uprkos stalne mikrobiološke kontrole sirovina za proizvodnju stočne hrane i gotovih smeša još uvek je prema
izveštajima više autora, veliki procenat stočne hrane zagadjen plesnima iznad dozvoljenih granica.
Takvu hranu životinje konzumiraju i nastaju sve pomenute neželjene posledice.
Dosadašnji pokušaji lečenja obolelih životinja svodili su se na simptomatsku terapiju uz veliki utrošak
različitih skupih lekova koji nisu davali odgovarajuće rezultate.
U borbi protiv mikotoksikoza veterinarska medicina nije imala pravi lek koji bi vezao toksine i sprečio njihovo negativno patocitološko i patofiziološko dejstvo.
Prirodni zeoliti se jednostavno primenjuju.
Dodaju se stočnoj hrani, u vidu praha svetlo-sive boje u količinama od 2 do 5 kg/t hrane u zavisnosti od
stepena kontaminacije zrnaste hrane za ishranu stoke.
U procesu primene bitno je da se dodati prirodni zeolit što ravnomernije izmeša u hrani, te se iz tih razloga preporučuje umešavanje u premikse, posebno kada se radi o pripremanju većih količina hrane za farme.
Dosadašnja ispitivanja u svetu, ukazuju da dodatak prirodnih zeolita u ishrani svinja, živine, preživara i drugih
životinja bitno utiče na rast životinja i efikasnost ishrane.
Pored ovoga, pojave enterita, dijareje i drugih intestinalnih oboljenja su izrazito smanjeni kada se zeolit dodaje
dnevnim obrocima životinja.
Kombinovana primena zeolita, kao dodatka hrani i kao ambijentalnog korektora atmosfere stočnih farmi dala je
najbolje rezultate, mada svaki od pomenutih načina primene, sam za sebe, pozitivno deluje na rezultate tova
koji se mogu lako proceniti praćenjem proizvodnih parametara ekonomskih efekata proizvodnje.
Izuzetne osobine prirodnih zeolita navele su naučnike iz oblasti zootehnike i veterine da ispituju njihovu
upotrebu u ishrani životinja, prevenciji bolesti i uklanjanju neprijatnih mirisa na farmama i njihovoj okolini.
Upotreba zeolita u svinjogojstvu bila je usmerena u pravcu poboljšanja iskorišćenja energije hraniva,
amino kiselina i mineralnih komponenti za efikasan rast i reprodukciju kao i za smanjenje adsorpcije intestinalnih toksina.
Zeoliti su dodavani hrani svinja radi prevencije dijareje u post-natalnom periodu nakon prestanka sisanja sa velikim uspehom.
 

_________________________________________________________________________________________

UPOTREBA ZEOLITA U SVINJARSTVU

Primena prirodnih zeolita u ishrani svinja otpočinje dosta davno sa ciljem poboljšanja proizvodnih rezultata.
Tako Buto i Takehasi (1964) dodaju zeolit prasnim krmačama, po 400 gr svakog dana, pre prašenja i 35 dana nakon prašenja.
Konstatovali su izrazit prirast u težini prasića ogledne grupe su u poredjenju
sa kontrolom.
Tako na primer ogledna grupa dostiže nakon 35 dana prosečnu težinu po prasetu 7.'83 kg i 8.06 kg a kontrola 4.81 kg i 4.67 kg.
Toril (1974) je izvršio ogled na 4.000 svinja i utvrdio smanjenje oboljenja kod životinja hranjenih zeolitom.
 

_________________________________________________________________________________________

PRIMENA NA INDUSTRIJSKIM FARMAMA

Testovi primene na industrijskim farmama su pokazali da je vek trajanja primenjenog zeolita (do zamene drugom šaržom) 6 meseci, u zavisnosti od vrste objekta, mikroklimatskih uslova i broja životinja.
Na primer: u objektima za odgoj i tov svinja vek trajanja jedne šarže granulata zeolita iznosio je 6 meseci: u živinarstvu je vek trajanja, za gajenje brojlera 2-3 turnusa, odnosno 4-5 meseci.
Preporučljivo je da se u toku primene povremeno korpa sa zeolitom protrese, a da se nakon svakog turnusa granulat zeolita istrese iz korpe i isti ponovo napuni i postavi u objekat.
Zasićen granulat zeolita, nakon primene u objektima sadrži adsorbovan azot kao
amonijačni azot pristupačan biljkama.
Iz tih razloga pogodno je granulat zeolita koristiti kao đubrivo za određeni tip zemljišta (peskovita) u ratarstvu i za zemljišta namenjena povrtarstvu.
Za ovu primenu potrebno je granulat mehanički usitniti.
Najbolje je usitnjen granulat zeolita pomešati sa stajnjakom iz objekata (svinjski, pileći) u odnosu 1:1
i kao takav primenjivati ga kao prirodno đubrivo u količinama 20-30t po hektaru, bez dodatka veštačkog đubriva.
Granulat zeolita (-3 +1 mm, -5 +1 mm).
Proizvod na bazi prirodnog minerala zeolitskog tipa koji se primenjuje kao korektor ambijentalnih uslova u
objektima za uzgoj stoke.
Efekti (mikroklimatski, zdravstveni i proizvodni) koji se dobijaju primenom granulata.
Primenom granulata posebno se poboljšava kvalitet stelje, podloge na kojoj borave životinje.
Ukoliko se primeni kao posip sam ili u kombinaciji sa klasičnom steljom (slama, šuška, pirinčana pleva i dr.)
smanjuje vlažnost podloge i na izvoru vezuje amonijak i neprijatne mirise.
Time smanjuje oboljenja stoke, koja nastaju kao posledica nezdrave stelje (krivljenje kopita kod teladi i junadi i dr.).
Dodatkom granulata izrazito se smanjuje neprijatni mirisi kako u objektima farmi, tako isto i u vreme korišćenja stelje
(između dva izđubrivanja).
Primenom granulata kao posipa u stajalištima životinja dolazi do stvaranja organomineralne smeše: stajnjak
(pileći, goveđi, svinjski) kao organske komponente i granulata zeolita kao mineralne komponente.
Ova smeša predstavlja prirodno djubrivo koje pored prethodne dve komponente sadrži značajan procenat kalijuma i amonijačnog
azota koji je u većoj meri pristupačan za biljke.
Primenom ovog đubriva dolazi do selektivnog otpuštanja amonijaka koga biljka apsorbuje duži vremenski period i do zadržavanja vlažnosti zemljišta. Uobičajene količine ovog đubriva su 20-30 t/ha, bez dodavanja veštačkog đubriva.
Istraživanja primene ovog prirodnog đubriva vršena su u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom iz Beograda na različitim tipovima zemljišta pri gajenju žitarica i povrća i dobijeni su zadovoljavajući rezultati.
 

_________________________________________________________________________________________

OSTALA PRIMENA ZEOLITA

PORED NAVEDENIH PODRUČJA PRIMENE PRIRODNI ZEOLITI PRIMENJUJU SE JOŠ KAO:
♦ MATERIJALI ZA PAKOVANJE, ČUVANJE POVRĆA, VOĆA I DRUGIH PREHRAMBENIHPROIZVODA.
♦ KAO DEZODORANSI.
♦ KAO POSIP ZA KU]NE LJUBIMCE (KOREKTOR AMBIJENTALNIH USLOVA).
♦ U PREČIŠĆIAVANJU RADIOAKTIVNIH OTPADAKA, DIMNIH GASOVA, OTPADNIH I DRUGIH VODA.
♦ PROIZVODNJI KISEONIKA .
♦ GASIFIKACIJI UGLJA.
♦ KORIŠĆENJU SUNČEVE ENERGIJE.
♦ PROIZVODNJI NAFTE.
♦ KAO PUTNI PREMAZI.
♦ U MEDICINI
♦ itd ....

_________________________________________________________________________________________

OSTALI GRANULATI NA BAZI PRIRODNIH ZEOLITA KOJI SE PRIMENJUJU USTOČARSTVU

Granulat (-5 +1 cm) na bazi prirodnog minerala zeolitskog tipa, koji se primenjuje kao korektor ambijentalnih uslova u objektima za uzgoj stoke.
Na bazi izvedenih ogleda u saradnji sa veterinarskim fakultetom u Beogradu, a koji su rađeni na velikim aglomeratima
životinja u proizvodnim uslovima postignuti su sledeći efekti primenom granulisanog zeolita.
Mikroklimatski:
U toku tova životinja vršena su merenja mikroklime u oglednim sa (granulatom zeolita) i kontrolnim (bez granulata zeolita) objektima i to: praćenjem koncentracije amonijaka, ugljendioksida, vlage i temperature.
U oglednim objektima, u odnosu na kontrolne objekte, utvrđeno je smanjenje koncentracije amonijaka, ugljendioksida,
vlage, što se odrazilo na bolje ambijentalne uslove za tov stoke.